Joomla Software solutions Template

30.01-У порасту масовни саобраћајни трауматизам. –"Око 10 одсто укупне популације Србије пати од посттрауматског стресног синдрома."

Око 10 одсто укупне популације Србије после трауматичних догађаја уђе у посттрауматски стресни синдром, што представља и светски просек, рекла је јуче психијатар Славица Ђукић-Дејановић, председница Скупштине Србије.

Она је на скупу „Посттрауматски стресни поремећај: савремени токови у истраживању и лечењу” одржаном на Војномедицинској академији објаснила да су масовне трауме последица ратова који су вођени на подручју бивше Југославије, али и земљотреса, природних и друштвених патњи, напоменувши да је у Србији у порасту масовни саобраћајни трауматизам.

– Посттрауматски стресни поремећај је тема која окупира све слојеве друштва, посебно психијатре, будући да су они непосредно задужени за лечење оболелих од психичких тегоба после масовних трауматичних догађаја – истакла је Ђукић-Дејановић.

Стручни симпозијум на ВМА организовале су Клиника за психијатрију ВМА, Удружење психијатара Србије и Психијатријска секција Српског лекарског друштва, а учествовало је више од 400 психијатара и стручњака који се баве менталним здрављем из свих здравствених установа у Србије.

Скуп је отворио начелник ВМА, генерал-мајор професор др Миодраг Јевтић, који је истакао да стручњаци ове установе и здравствени радници у нашој земљи имају задатак и обавезу да сагледају садашњост и осмисле здраву будућност народа.

Овај поремећај подразумева развој карактеристичних симптома који трају дуже од једног месеца, заједно с потешкоћама у нормалном живљењу и функционисању после суочавања са угрожавајућим и трауматичним искуством. Према неким подацима, ризик да оболе имају припадници војних снага који су били на бојишту и цивили који су претрпели трауме у рату, особе које су силоване, сексуално или физички злостављане, они који су преживели или били сведоци догађаја опасних по живот, као и људи који су преживели природне катастрофе, попут торнада и земљотреса.

(Политика онлајн)

РЕДАКЦИЈСКИ КОМЕНТАР:

Поменути скуп, одржан на ВМА,практично једине установе која се озбиљно и стручно бави проблемом тзв. ПТСП је свакако значајан напредак у анимирању,првенствено стручних кругова и државних власти.Међутим, податак презентован јавности, који тренутно циркулише медијима и изјава Председнице Скупштине РС гђе.Славице Ђукић Дејановић о „светском просеку“угроженог домаћег становништва од неких 10% представља само део сазнања и досадашњих испитивања. Просек је вероватно на нивоу укупног броја становника земље приближно тачан, мада никада ни једна установа није егзатно извршила испитивање тог типа. Осим тога, тешко је поверовати да земља изложена само у последњих 20 година свим нетипичним стресогеним факторима за остале,бар европске земље има тако низак поменути, просек оболелих од ове јавности мало познате психичке болести. Помињање масовног „саобраћајног трауматизма“ звучи саркастично у поређењу са.....

Оно неспорно, о чему су се и стручњаци сложили је да је најугроженија групација-популација ратних ветерана и њихових фамилија. Број учесника свих ратова на просторима бивше СФРЈ и у одбрани од агресије НАТО 1999., сада држављана Србије циркулише од 400-700.000 (ни једна државна установа не поседује тачан податак!), а уз непосредне учеснике,војнике- стресним ситуацијама су биле изложене и њихове фамилије.

Простом математиком, долази се до закључка о милионској популацији, која,признаћемо није занемарљив фактор за не тако бројно велику земљу као што је наша.

ПТСП је код ратних ветерана, на основу испитивања и еминентне установе ВМА,Министарства за рад и социјална питања Владе Србије, као и неких невладиних стручних тимова,па и нашег Удружења заступљен у проценту који је више него дупло већи од поменутог.

Само ветерани са територија Општине Бачка Паланка имају незавидан просек од 24 %.У другим срединама које су биле више изложене непосредним ратним дејствима, код учесника тај проценат долази до фрапантних 50 %!

У нашој земљи осим ВМА и неколико регионалних центара не постоји референтна установа нити стратегија адекватног збрињавања, што нас на жалост сврстава у ретке државе које нису поклониле довољно пажње, ни мало наивној болести- фамозном ПТСП.

Лечење захтева посебан дугорочан третман,а наше Удружење је самоиницијативно до сада успело да збрине тек неколико, првенствено бивших бораца и пружи им неопходну помоћ.

Покушај да се прво у Бачкој Паланци, а затим и у другим срединама где постоје услови оформе тзв“траума центри“ остао је нереализован због великих финансијских трошкова и неадекватног здравственог кадра. Држава није до сада учинила ништа да се оваква ситуација промени, законски акти који регулишу између осталог и права из домена социјалне и здравствене заштите, нису донешени,што је доказ свеукупне небриге за четвртину становништва ове земље. Надајмо се да ће поред свих осталих „пречих“ закона и пројеката, у догледној будућности и ова тема престати да буде у рубрици „табу“.

Сам поменути скуп везан за психотрауму,свакако је за похвалу, макар као иницијални део једног озбиљног пројекта и намере решавања проблема.