Joomla Software solutions Template

07.02.- Последњих недеља, ступци новинских рубрика, као и других медија препуни су полемике и изјава знаних и незнаних о статусу наше земље,везано за тзв «евроатлантске интеграције».Да ли је све случајно баш у овом тренутку или су кухиње светских моћника подгрејале своје пећи, а домаћа јавност препуштена пробним балонима и опречним изјавама званичника,просудимо сами. У сваком случају, ни мало наивна игра живаца са народом којем су неимаштина и беда већ довољна «Балканска казна».Једини заштитници колико-толико «сувереног територија» Србије,са Косметом-Руси, такође изгледа полако губе живце..

Преносимо део чланака из домаћих и страних медија,везаних за ову тему:

Ширење НАТО претња Русији

  Москва,07.02.- Председник Русије Дмитриј Медведев одобрио је нову војну доктрину којом се ширење НАТО-а сматра националном претњом и потврђује да Русија има право да употреби нуклеарно оружје уколико је њен опстанак угрожен.

Ова доктрина подразумева да ширење НАТО-а на земље Источне Европе и амерички план да у Европи постави антиракетне системе угрожавају националну безбедност Русије, иако, с друге стране, садржи тврдњу да је могућност нуклеарног конфликта све мања, пренео је Ројтерс.

Пошто руској конвенционалној војсци недостаје модерна опрема и пролази кроз тешку реформу образовања професионалних оружаних снага, Москва рачуна на свој нуклеарни арсенал као на последње средство којем би прибегла, навела је британска агенција саопштење објављено на веб сајту Кремља.

Ипак, смернице нове доктрине не следе идеју коју је прошле године изнео секретар Савета за безбедност Николај Петрушев, да је коришћење нуклеарног оружја дозвољено у регионалним сукобима.„Неки паметни људи надгласали су оне који желе да шире страх од руског нуклеарног оружја”, рекао је војни аналитичар Александар Голтс.

Русија је 2008. водила петодневни рат са Грузијом, а према новој доктрини, и даље би могла да буде суочена са претњом регионалних сукоба и локалних ратова.

У доктрини је наведено да једну од „највећих спољашњих ратних претњи” представља ширење НАТО источно од граница Русије, док се ширење оружја за масовно уништење и државе које поседују нуклеарно оружје наводе као посебна опасност.„Изградња и размештање стратешких антиракетних система који подривају глобалну стабилност”, такође је наведена као претња. Власти у Москви саопштиле су јуче да су забринуте због плана Вашингтона да на територији Румуније размести ракетне пресретачке системе и да очекују објашњење такве одлуке.

Већина основних одредби нове војне доктрине Русијепонављају тезе предходних, али постоји и низ значајних разлика, пише данашњи московски дневник Комерсант.

Нова доктрина је четврта по реду у постсовјетској Русији, а може се сматрати наследницом претходног документа из 2000. године, уз прецизне корекције, због војно-политичке ситуације у свету, пише лист.

У новој редакцији, као и у старој, тврди се да се вероватноћа појављивања великог рата смањује, али да војне опасности за Русију јачају у више праваца.

То су, наводи Комерсант, ширење оружја за масовно уништење, ракета и ракетних технологија, раст броја земаља које поседују атомско наоружање, повећање страних војних контигената у земљама које се граниче са Русијом.

Комерсант указује да се у претходној редакцији није именован ниједан конкретни потенцијални противник, а да је сада међу основним спољним претњама названо ширење НАТО и његово стремљење да се приближиграницама Русије.

Међу другим спољним војним опасностима има доста тачака које су повезане са САД и НАТО - инсталирање система противракетне одбране и милитаризација космоса.

Истовремено, додаје лист, у новој доктрини, за разлику од оне из 2000. године, именован је и главни савезник - Белорусија, а војно-политичка сарадња са том земљом оцењена је као приоритетна.

Према писању листа, једна од кључних тачака нове редакције војне доктрине, остала је непромењена.

Русија је себи оставила за собом право на примену атомског наоружања као одговор на напад на себе или своје савезнике атомским наоружањем, или другим оружјем за масовно уништење, као и у случају агресије против Русије конвенционалним наоружањем, када је под претњом само постојање државе.

Комерсант указује да се у документу није појавила тачка о превентивном атомском удару по агресору, и коришћењу атомског наоружања у регионалним и чак локалним ратовима, о чему је више пута говорио шеф Федералне службе безбедности, која је и разрадила доктрину.

Друга новина се, пише лист, појавила као последица рата у Јужној Осетији, где је већина становника добила руско држављанство. Она подразумева право Русије да користи оружане снаге ван својих граница за заштиту њених интереса и њених грађана, као и за подршку међународном миру и безбедности. У претходном документу, тога није било, додаје лист.

 Танјуг, Бета

РАСМУСЕН: РУСКА ВОЈНА ДОКТРИНА НЕ ОСЛИКАВА ПРАВО СТАЊЕ

МИНХЕН, Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен изјавио је да нова војна доктрина Русије, која ширење Алијансе сматра претњом, не осликава право стање ствари и омета напоре да се побољшају односи НАТО и Русије.

Председник Русије Дмитриј Медведев одобрио је јуче нову војну доктрину којом се ширење НАТО-а сматра националном претњом и потврђује да Русија има право да употреби нуклеарно оружје уколико је њен опстанак угрожен.

„Морам да кажем да нова доктрина не осликава право стање ствари... НАТО није непријатељ Русије”, рекао је Расмусен у интервјуу Ројтерсу, на маргинама безбедносне конференције у Минхену.

„Доктрина није одраз стварности и у потпуној је супротности са свим нашим напорима да побољшамо односе између НАТО и Русије”, додао је он.

Расмусен је рекао и да Алијанса покушава да оствари стратешко партнерство с Русијом, нарочито када је реч о ситуацији у Авганистану, јер, како је рекао, обе стране деле исте интересе у тој земљи.

Нова војна доктрина Русија подразумева да ширење НАТО на земље Источне Европе и амерички план да у Европи постави антиракетне системе угрожавају националну безбедност Русије, иако, с друге стране, садржи тврдњу да је могућност нуклеарног конфликта све мања.

У доктрини је наведено да једну од „највећих спољашњих ратних претњи” представља ширење НАТО источно од граница Русије, док се ширење оружја за масовно уништење и државе које поседују нуклеарно оружје наводе као посебна опасност.

Када је реч о ситуацији у Авганистану, Расмусен је рекао да је уверен да ће јаз између онога што треба учинити и онога што је могуће бити премошћен, као и да ће то бити главна тема конференције која ће бити одржана 23. фебруара.

Расмусен је додао и да треба користити постојеће изворе за обуку авганистанске војске и полиције и да током ове године треба започети процес преношења надлежности на авганистанске власти.

ИВАНОВ: СПОРАЗУМ КОЈИ ЋЕ СВИМА ДАТИ ЈЕДНАКУ БЕЗБЕДНОСТ

  МИНХЕН – Заменик руског премијера Сергеј Иванов оценио је у Минхену да Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) „не делује на одговарајући начин”, а као пример неефикасности те организације навео је ситуацију у бившој Југославији и сукоб Грузије и Јужне Осетије.

Иванов, који у Минхену учествује на Међународној конференцији о безбедности, истакао је да је Европи потребан споразум који ће свим европским земљама понудити једнаку безбедност.

„Потребно нам је нешто ново што ће подразумевати једнаку безбедност за све европске земље”, казао је Иванов новинарима, коментаришући иницијативу руског председника Дмитрија Медведева за израду обавезујућег споразума о европској безбедности, пренела је агенција Итар-Тас с.

Иванов је рекао да ће Русија тражити од САД детаљно објашњење по питању планова да изграде антиракетни штит у Румунији.

„Имамо одређену забринутост по том питању. Није јасно која је инфраструктура и која су постројења тачно у питању”, казао је Иванов.

Он је нагласио да се нова војна доктрина Русије не разликује од претходне из 2000. године када је у питању употреба нуклеарног оружја. Услови под којима би Русија могла да употреби нуклеарно наоружање се нису променили - ако Русију нападне друга земља са нуклеарним оружјем или ако агресија против Русије угрози њен опстанак, објаснио је Иванов.

„У том случају, задржавамо право да употребимо нуклеарно оружје”, рекао је Иванов.

Иванов је оценио да су мишљења страних стручњака да руски генерали желе да употребе нуклеарно оружје бесмислице.

Он је изразио наду да би нови билатерални споразум о смањењу стратешког нуклеарног наоружања, као замена за СТАРТ 1, чија је важност истекла у децембру, могао да буде потписан и ратификован ове године.

„Нико не може тренутно да каже тачан датум потписивања споразума СТАРТ, рекао је Иванов, али је изразио наду да би то могло да буде на јесен.

 РОГОЗИН: МОРАЋЕМО ДА ПРИЗНАМО КОСОВО АКО СРБИЈА УЂЕ У НАТО

 Стални представник Русије при НАТО Дмитриј Рогозин изјавио је да ће Србија морати да се одрекне Косова уколико истраје на жељи да уђе у НАТО, након чега ће и Русија бити приморана да преиспита свој став према Косову, јер, како је навео, не могу бити већи Срби од Срба.               

"Нису све земље чланице НАТО признале независност Косова. Као што је познато, то су Шпанија, Грчка, Румунија и Словачка. Али и по међународном праву и по статуту НАТО таква ситуација је препрека на улазак Србије у Алијансу. Како се став већине земаља НАТО неће мијењати, то значи да Алијанса може да прими Србију у своје редове само у 'новим' границама - без Косова", рекао је Рогозин за београдски лист "Блиц".

Он је нагласио да ће Београд морати да званично призна суверенитет Приштине, што ће, наравно, повући за собом промјену става и Мадрида и Москве.

"Ми просто нећемо имати аргумената, како каже министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, да 'будемо већи Срби од самих Срба", појаснио је Рогозин.

На питање како Москва гледа на полемике у Србији о атлантским интеграцијама, Рогозин је рекао да не разумије став оних представника српске политичке и војне елите који желе улазак Србије у НАТО.

"Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен недавно је изјавио да, ако Србија жели чланство у ЕУ, уопште није обавезно да прво уђе у НАТО. Уз то, тешко ми је разумљиво како се може говорити о томе када се у Београду до данас виде трагови бомбардовања НАТО од прије десет година", навео је Рогозин.

Он је додао да је ту и проблем Косова, чију је независност признала већина земаља чланица НАТО, па проблем демонизације српског народа, те флагрантни антисрпски двоструки аршини Запада према учесницима рата у бившој Југославији.

"Русија напросто неће разумјети избор Србије у корист НАТО у свјетлу свега што сам набројао", додао је Рогозин.

Он је оцијенио да питање учлањења у Алијансу свакако треба рјешавати референдумом, а да прије његовог расписивања треба проучити искуство неутралних земаља Европе - Аустрије, Швајцарске, Шведске, које су задржале ванблоковски статус, иако су сусједи земаља које улазе у НАТО.

"То им не смета да воде миран живот и да мирно граде властите институције безбједности, не предајући Бриселу свој национални суверенитет", рекао је Рогозин, који је савјетовао да Скупштина Србије и јавност тој идеји посвете максималну пажњу.

 (РТРС)

ШУТАНОВАЦ: «О НАТО-У НА ОСНОВУ АНАЛИЗЕ, А НЕ САМО ЕМОЦИЈА»

Министар одбране Србије Драган Шутановац, оценио је да је за опредељивање Србије о томе да ли ће бити чланица НАТО-а потребна рационална анализа на основу које ће бити донета одлука када за то дође време. Добро је што се у Србији полако отвара дијалог на тему чланства у НАТО-у, јер ће то помоћи да са искључиво емотивне везаности за прошлост временом дођемо до рационалних дискусија окренутих ка будућности земље, наравно, у складу са Уставом и утврђеном државном политиком, навео је Шутановац у ауторском тексту за часопис Корд (Цорд). Он је указао да ће Србија сигурно сарађивати са НАТО-ом и ако не буде чланица Алијансе, а да ће о облику сарадње одлучити грађани.

 (Међународни радио Србија)

 Политика војне неутралности се неће мењати

МИНХЕН,06.02. – Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је данас ФоНету у Минхену да Београд неће чинити кораке који воде ка сврставању у НАТО, нити било који други војни савез, али ће на одржавању мира и стабилности сарађивати са алијансом и свим другим актерима на Западном Балкану.

Од огромне је важности у нашем дипломатском наступу да безбедносна димензија на Косову буде дискутована на највишем нивоу, оценио је Јеремић, који учествује на Минхенској безбедносној конференцији - према његовим речима, најважнијем овогодишњем скупу посвећеном безбедности.

„Политика војне неутралности се неће мењати. Влада Србије неће чинити кораке који воде ка сврставању у НАТО, нити неки други војни или одбрамбени савез. То не значи да нећемо најближе могуће сарађивати са НАТО и свих другим актерима на Западном Балкану на одржавању мира и стабилности”, изјавио је Јеремић.

Он је изразио забринутост за мир и стабилност на Косову, „нарочито после најава да би могло доћи до једностраних и нелегалних акција на северу Косова”.

„Од огромне је важности у нашем дипломатском наступу да безбедносна димензија на Косову буде дискутована на највишем нивоу у међународној арени. Ово је таква прилика, најважнија безбедносна конференција ове године. Главна тема мојих разговора биће безбедност на Западном Балкану, поготово Косову”, рекао је Јеремић.

Он је у Минхену одржао састанке се шефовима дипломатија Турске и Азербејџана Ахметом Давутоглуом и Елмаром Мамадијаровом, а најављено је да ће разговарати и са министрима спољних послова Немачке и Русије Гвидом Вестервелеом и Сергејом Лавровом.

Овогодишњи скуп у Минхену посвећен је будућности европске и светске безбедности и стратегији и мисијама НАТО.

 ФоНет