|
КУЛТУРА:др Небојша Кузмановић |
 |
 |
 |
|
Написао apis
|
|
петак, 22 јануар 2010 12:01 |
|
 22.01.-Објављујемо текст „Балканског књижевног гласника“ о истакнутом културном делатнику,књижевнику и друштвеном раднику,члану Културног савета „ПАТРИОТСКОГ ФРОНТА“др Небојши Кузмановићу.
|
|
Последње ажурирано ( петак, 22 јануар 2010 12:14 )
|
|
Опширније...
|
|
Времеплов: Рођен Јован Стерија Поповић |
|
|
|
|
Написао apis
|
|
среда, 13 јануар 2010 09:47 |
|
БЕОГРАД,13.01. - На данашњи дан 1806. године рођен је српски писац Јован Стерија Поповић, најпознатији је као комедиограф, али био је и правни стручњак, педагог, музеолог, чак лингвиста - једна од најумнијих глава српске културе уопште. Његове комедије исмевају мане тадашњег високог друштва, нарочито помодарство и надриученост. После завршених студија права у Кежмарку (данас Словачка) радио је као адвокат у родном Вршцу, потом је прешао у тадашњу Кнежевину Србију и постао је професор права на Лицеју, прво у Крагујевцу па у Београду. Као начелник министарства просвете Србије обавио је пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у организовању првог београдског театра који је отворен извођењем његове трагедије "Смрт Стефана Дечанског". У почетку је писао под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је "Романом без романа" напустио романтичарску и авантуристичку књижевност. Остала дела: комедије "Лажа и паралажа", "Покондирена тиква", "Зла жена", "Тврдица или Кир-Јања", "Родољупци", збирка песама "Даворје". Аутор је и једног приручника реторике, као и неке врсте речника филозофских и правних термина које је предлагао како би се посрбила страна терминологија. (РТВ) |
|
|
Радмила Војновић: Више од критике |
|
|
|
|
Написао apis
|
|
понедељак, 11 јануар 2010 09:10 |
|
«Цар Самодержавни или Антихрист всеја Расии?»
11.01.2010.-Било једном Московско Царство,мрачно острво тамјана, крви и безропотног трпљења зла.Живљаше у њему покорни, помало дивљи народ под Царем безумним, крезубим, суровим, који попут слепог миша леташе по дворцу, чекајући Страшни Суд! Грозног Цара тресла је есхатолошка грозница, жудња за новим Небом и новом Земљом.Жудео је за Божијом Правдом, а творио је неправду! Кажњавао је бојарску опозицију тешком медвеђом шапом! У туробном Царству, без радости и светлости, где Цар личи на дивљег клошара, окружен злокобним опричницима, и надменом јуродивом свитом, суманутом Царицом, издваја се, на белом снегу, лик мудрог и смиреног митрополита Филипа.Духовни дуел између Ивана Грозног и соловецког игумана завршава се Јудиним пољупцем и мученичком кончином Филипа. |
|
Опширније...
|
|
Царска саборност и збор себров:мр М.Парошки |
|
|
|
|
Написао apis
|
|
уторак, 15 децембар 2009 21:55 |
|
Историјски, доказано је да је Закоником правоверног цара Стефана, царство Грка и Срба, од половине XIV века, уздигнуто до највишег степена сталешке организације државе и друшта, у развијеном средњем веку. Ово, за разлику од других царстава: Византијског (истовременог), Светоримског, Норманског, Епирског и других, очувало је и усавршило саборност као метод за доношење и прокламовање закона. Законик православног цара Стефана, донет је од „Православног сабора нашег“ 1349. године, и на саборни начин је допуњен. У законику су прецизно идентификовани сви горњи и доњи сталежи, прописана су им права и обавезе, успостављене функције државе- те је тиме Законик постао први потпуни уставни текст Европе. Сталеж себров је „узакоњен“ али је законски изречена најстрожа забрана сваког „збора себром“. |
|
ОПШИРНИЈЕ
|
|
